Uloga učitelja u svetlu budućnosti

Функција учитеља постала је комплексна. Он је и даље “главни човек“ у систему школства. Представља извор информисања, организује рад и комуникацију, регулише учење и наставу. Међутим, сам приступ раду и методе које користи у настави су измењени.

Револуционарна промена тиче се односа наставник – ученик. До сада је у процесу наставе ученик био објекат, који од наставника добија задатак. Сада је ученик субјекат. Он се лично ангажује. Учитељ усмерава, анимира, координира, врши консултације, саветује. У току рада учитељ подстиче тако што уноси интелектуални немир код ученика. На Педагошкој академији студенти су подучавани методама рада са ученицима. Примењивано је учење путем нагомолавања и асимилације података. Према новој концепцији рада са ученицима учитељ је дужан да ученике упути у методе и технике рада. Једна од савремених техника је техника систематисања и сређивања знања. Ученик се оспособљава да сам одабира и селекционише битно од небитног, релевантно од ирелевантног, истинито од лажног. Тиме ученик сам успоставља свој критички осврт на материју која се обрађује. На крају проверу резултата не врши учитељ, већ се ова фаза рада тиче ученикове компетенције за стицање знања.

Из свега овога да се закључити да учитељ својом појавом треба да: мотивише ученике за учење, развија ставове о животу, развија интелектуалну спремност.

***

Основно у раду са ученицима јесте да учитељ изазива интелектуални немир. Својим наступом, излагањима и захтевима учитељ треба да подстиче ученике на рад. То ће постићи уколико покаже да његов педагошки рад има стваралачки карактер.

За почетак, учитељ мора да напусти енциклопедијско образовање (нагомилавање података без смисла) као крајњи циљ. Савремена школа подразумева присуство великог броја дисциплина, али уз интеграцију садржаја и њихово сажимање. Да би се то постигло, учитељ од самог почетка развија код ученика способност стицања знања. Упознаје их са методологијом рада (не појмовно и теоретски, већ практично и својим примером). Треба узети у обзир да је у млађем школском узрасту учитељ узор за рад и понашање. Када осете да је њихов учитељ стваралачки усмерен, и ученици ће сами почети да се обликују у том правцу.

У прво време примењује се идео-визуелно читање. Поред усвајања технике и брзине читања, врши се и усвајање прочитаног. Након обраде текста ученици треба да своја запажања претворе у појмове без посредовања коришћених речи. На крају се сазнања из прочитаног материјала повезују са појавама у животу. Учитељ упућује ученике на мас-медије и литературу која није обухваћена школским програмом. Лично ангажовање ученика обухвата додатне радове, као и рад са програмираним материјалом. Овим путем долазимо до процеса индивидуације. Ученици се ослобађају стања зависности од учитеља, док у исто време теже да остану у вези са ауторитетом. Током даљег рада и овај процес се превазилази.

***

Свака школа подразумева присуство традиције, која вуче јаке корене. Промену, а можемо слободно рећи и допуну, у школском систему чини нова технологија, која подразумева савремена истраживања. Учитељ мора бити директно повезан са научним и образовним институцијама, како би свестрано био укључен у модернизацију наставног процеса. Новитете и сам примењује у настави, а ученике директно упознаје са њима. Учитаљ представља весника научних и технолошких открића у школи, јер упознаје појединце (тј. ученике) са нечим што још није унешено у уџбенике.

Често се догађа да се ученици по знању из образовне технологије налазе испред својих учитеља. Због тога треба нагласити да: код учитеља мора бити развијена свест о значају модернизације наставног процеса; учитељ се мора перманентно обучавати из свих области које се тичу педагошког рада и школе; свест о перманентном образовању треба развијати и код ученика.

***

Школа представља пролаз у живот. Појединац борави у школи у периоду када његова природа постаје немирна и испитивачка. Боравећи у школи, индивидуа не сме бити емоционално осиромашена, већ треба своја усмерења да дефинише и учврсти.

Циљ школе будућности јесте да појединцу начини припрему за живот. То значи да у периоду школовања појединац треба да формира сопствене вредности и афинитете и да их усклади са реалношћу. У том смислу према савременој концепцији школства учитеља треба посматрати и као васпитача и саветодавца. Учитeљ није само стручно лице, већ колега и пријатељ ученика. Он је личност која помаже, олакшава, подстиче. Учитељ пре свега треба да поштује ученика као личност. Овде код учитеља мора бити изражена емпатија, а то значи да је способан да се стави у положај ученика, да га разуме и реши проблем. При томе никако не сме да се удаљи од реалности. Да би неко био добар васпитач, мора поседовати знање о развоју ученика. Сваком ученику се приступа посебно, да би се успоставио емоционални идентитет код ученика. У комуникацији треба да преовладава топлина и разумевање. У ставовима учитељ треба да је доследан, како би својим примером утицао на ученике. Својим ангажовањем учитељ код ученика формира критеријуме вредности, а све са циљем да се временом оспособи личност за самостално мишљење. Циљ школе будућности је да се преко стваралачке делатности створе грађани који мисле!

Несумњиво да учитељ својим личним примером утиче на ученике. Ученици прате понашање учитеља, упијају његове манире и опонашају га. Од првог дана сарадње ученици су у стању да код учитеља уоче његово знање, општу културу, моралне карактеристике, педагошки такт. У први мах  ученици траже одговор да ли је учитељ праведан или не, и уочавају како решава проблем. Затим, уочава се начин одевања учитеља, што може постати идеал за читав живот. Својом наклоношћу и стрпљењем учитељ успоставља емоционални идентитет код ученика. Уочавајући самоконтролу код учитеља, одговарајући начин мишљења, стручност, јаку вољу, духовност, леп изглед … , код ученика се ствара слика ауторитета, његов лик остаје урезан у сећање и често бива пресликан у каснијем животу ученика.

***

Потребе друштва условиле су захтев за факултетским образовањем учитеља. Међутим, одређене појаве условљавају потребу за перманентним образовањем овог кадра. Немогућност потпуног образовања у школи, брзе промене у развоју науке и друштва, као и нова сазнања у педагогији и психологији – све су то чиниоци који условљавају учитеља на стално допуњавање свог знања. Перманентно образовање учитеља пре свега подразумева стручно усавршавање. Увек актуелна теоријска и практична питања морају заокупљати учитеља током читавог радног живота. Његова интересовања морају бити везана за струку и методику, али и за педaгогију, психологију, андрагогију … Како је учитељ, према концепцији савремене школе, опште образована личност, уводи се и систем самообразовања. Инсистира се на сталној информисаности актуелним питањима и на проширивању опште културе. Учитељ је тај који користи широку литературу. Повремено присуствује предавањима познатих научника и педагога, и уводи иновације у рад. Заједно са својим колегама организује “округле столове“, где се размењују искуства. Присуствује се конгресима, семинарима, разним саветовањима.

 

 

 

 

Advertisements

Posted on 28. oktobra 2012., in Aktuelne teme. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Kuća znanja

Centar za kreativnu edukaciju

Библиотека

ООШ "Владислав Рибникар"

Obrazovanje na prvom mestu

Biti učenik je privilegija

%d bloggers like this: